Ahmet Nurudin, starešina islamske sekte derviša, oličenje dogme verovanja u moral i običaje i u sve ono na čemu počiva religija i otomanska vladavina.

Kroz njegov život, atmosferu grada, odnose sa kadijom i mehanizam vlasti otkriva se slika otomanske imperije na početku XIX veka. On je zaokupljen svojim mislima, ali ipak ne može da ostane neosteljiv na sve ono što se oko njega zbiva.

Progoni, surovosti, samovolja, stradanje svih onih koji drugačije misle ili se bune, prisiljava ga da se suoči sa istinom. Jedan od razloga je i hapšenje njegovog brata, koji i pored Nurudinove reči, biva pogubljen. U Nurudinu ovaj tragičan događaj podstiče sumnju i on se ustremljuje na sve ono što u kasabi donosi nevolju ljudima. Bezobziran je i svojom željom za pravdom ruši ovu vlast i samog kadiju.