Ахмет Нурудин, старешина исламске секте дервиша, оличење догме веровања у морал и обичаје и у све оно на чему почива религија и отоманска владавина.

Кроз његов живот, атмосферу града, односе са кадијом и механизам власти открива се слика отоманске империје на почетку КСИКС века. Он је заокупљен својим мислима, али ипак не може да остане неостељив на све оно што се око њега збива.

Прогони, суровости, самовоља, страдање свих оних који другачије мисле или се буне, присиљава га да се суочи са истином. Један од разлога је и хапшење његовог брата, који и поред Нурудинове речи, бива погубљен. У Нурудину овај трагичан догађај подстиче сумњу и он се устремљује на све оно што у касаби доноси невољу људима. Безобзиран је и својом жељом за правдом руши ову власт и самог кадију.