После пробијања непријатељског обруча, од чете партизана остало је свега пет бораца, три рањеника и два здрава борца. Почиње борба извлачења и спасавања рањених другова са положаја. СС капетан Андерс такође је на положају са својим одредом. Он треба да анализира неуспех офанзиве. Кроз двоглед он прати преживелу шаку бораца, која се вуче кроз маглу у напору да стигне своју бригаду. Андерс забрањује својим стрелцима акцију и почиње лов без шума на рањену дивљач у очекивању физичког и психичког исцрпљења. Андерс очекује слом ове мале групе, која ће му открити тајну неуспеха. Сукоб бораца постоји, да ли здрави борци да се жртвују и изнесу рањене другове? Један борац одлази, остављајући другог самог са рањеницима. Сва пажња Андерса усресређена је на бегунца. Међутим, драма међу рањеницима достиже кулминацију. Један се убија, уверен да тако олакшава својим друговима. Одбегли борац стиже до Андерса и савладан напором и психички сломљен пада пред његове ноге. Андерс наређује да му се да вода, међутим бораца одбија. Андерс схвата да је поражен моралном снагом воље свога противника...