88 страна, 230x310 мм, тврди повез, латиница, колор
ИСБН 978-86-89309-80-5

Легенда о Баш-Челику је заснована на познатој српској народној приповетци Баш-Челик. Ову древну бајку можемо наћи и у руском фолклору под именом Марја Морјевна, али у мало другачијем облику због историјско-културолошких разлика између ова два народа. Та фасцинантна сличност, као и архаични тон приповести, те чињеница да током својих читања и истраживања нисам наишао на причу исте врсте у наслеђу других европских народа (што не значи да не постоји у неком измењеном облику), навела ме је да помислим да је ова бајка далеки одјек, или остатак древног словенског, односно индоевропског мита. Било како било, припремајући се да се упустим у авантуру препричавања бајке, посао који ће се временом претворити у вишегодишњи пројекат и чудесно путовање у домен митолошког и архетипског, интуитивно сам посегнуо за изворима инспирације из културе и уметности источне и југоисточне Европе.
Првобитни подстицај за стварање контура света у којем ће се моја прича одвијати је дошао је од двојице великих руских уметника, Виктора Васњецова (1848 – 1926) и Ивана Билибина (1876 – 1942). У потрази за адекватном визуализацијом ликова, поготово главних, инспирацију сам потражио на сликама Паје Јовановића (1859 – 1957) и Уроша Предића (1857 – 1953), два велика српска мајстора.
Будући да сам и велики љубитељ западне уметности, додатну инспирацију и подршку пронашао сам у уметничким делима мајстора сликарства и илустрације као што су Рембрант, Герард Терборх, Аксели Гален-Калела, Вилиам Вотерхаус, Џон Сингер Сарџент, Хоаким Сороја, Норман Роквел, Артур Ракам, Френк Фразета, Елен Ли и многи други.
Осим визуелне уметности и архитектуре, значајан подстицај сам добио слушајући предивну, сликовиту музику Александра Бородина, Николаја Римског-Корсакова, Едварда Грига и њима сличних композитора. Њихова музика ми је помогла да остварим и одржим контакт са митолошком прошлошћу.
Коначно, трајни извор инспирације и њена непрекинута струја, понекад суптилна, а понекад врло снажна и еуфорична, долазила ми је од Мајке природе. Та велика позорница на којој се драма Легенда о Баш-Челику одвија, природа и њени разноврсни облици, посебно дрвеће, пружили су ми бескрајни подстицај, радост и усхићење који су били значајни састојци процеса стварања ове књига.
Легенда о Баш-Челику је прича о животу, односно о животном путу.
То је прича о стадијумима развоја личности: од основног упознавања са собом и околином, преко спознаје својих жеља и одређивања личних циљева, до борбе на путу њиховог остварења и коначног постигнућа циља.
Пут је дуг, неизвестан и трновит. Да би се до циља уопште дошло мора се ући у „мрачну шуму”, а изнети живу главу из ње није лако. За то је човеку потребно да поседује, односно да у себи пронађе и однегује одговарајуће особине.