Audio knjiga na CD-u, u MP3 formatu!

tekst čita: Vico Dardić
trajanje: 3 sata i 40 minuta
----------------------
Miloš Crnjanski (1893-1977) pesnik, romanopisac, pripovedač, dramatičar, putopisac, esejista, memoarista, publicista. Gimnaziju završio u Temišvaru, učio na Rijeci eksportnu akademiju, započeo studije istorije umetnosti i filozofije u Beču, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1922. Učestvovao u Prvom svetskom ratu. U međuratnom periodu radio kao profesor, novinar i ataše za štampu u poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Berlinu i Rimu. Od 1941. u emigraciji u Londonu, gde je najpre službenik pri jugoslovenskoj vladi u egzilu, a kasnije u potrazi za zanimanjem koje će mu obezbediti egzistenciju. Između ostalog, tokom 50-ih godina, radio kao dopisnik argentinskog lista El Economista iz Londona. U zemlju se vratio krajem 1965. godine. Književni opus Miloša Crnjanskog svrstava se među najznačajnije u srpskoj književnosti 20. veka. Delujući u književnosti preko pet decenija, Crnjaski je imao presudnog uticaja na njen razvoj, ne samo u periodu uspona modernizma i sučeljavanja različitih ideologija i poetika tokom 20-ih i 30-ih godina, već i u periodu poznog modernizma i prvih nagoveštaja postmodernizma.

Dnevnik o Čarnojeviću nije ni novela, ni roman ni pesma, ni monodrama. To je prosto tekst, lirski tekst, tzv. moderne umetničke tehnologije, modernog postupka, i duhom i načinom. Odsustvo svake kompozicije; princip rasipanja utisaka, misli, slika, rasipanja građe jeste put do postizanja unutrašnje logike kazivanja. Ništa se tu, tako reći, ni sa čim ne podudara i ne povezuje, a celina ipak održava samu sebe. Dnevnik ima stalnu aktuelnost, stvaran je, kako to mogu biti samo duboko proživljena, misleća dela. Ovo delo je građeno isključivo na jednoj velikoj temi borbe za nacionalno oslobođenje. Ono što uslovljava stalno stvaralačko interesovanje za Dnevnik jeste slutnja da je taj tekst na tragu jednoj velikoj temi, uistinu sudbinskoj. Draž njegova je u tome što je sadržao u sebi nekoliko najvažnijih pitanja epohe, i što na njih nije dao nijedan odgovor. Draž je u toj iskrenosti, u tom nepristajanju na zabludu, u pameti da se ne uhvati na lepak. Jer pitanja postoje već pedeset i više godina, a pravog odgovora nema, i pored svih pokušaja. Dnevnik o Čarnojeviću je prosto prisutan, govori ono što može i koliko može, i traži sebi druga.