1.Američkim perom i srcem o Srbima

Autor: Radoje Radojević
Broj strana / Povez / Pismo:
576 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1903-4

va antologija donosi tekstove u čijem je fokusu period Velikog rata (1914–1918), a sve njih sem jednog, napisali su američki književnici, istoričari, novinski izveštači, članovi medicinskih misija, saradnici na distribuciji humanitarne pomoći, kao i najviši državni zvaničnici. Ti tekstovi su rasuti po različitim, davno štampanim novinama, časopisima i knjigama i dostupni samo entuzijastima u oblasti istorije koji imaju vremena i strpljenja da u potrazi za njima „kopaju” po raznim arhivama, bibliotekama i odlagalištima. Ovo nastojanje da se oni spasu od zaborava predstavljalo je nagradu za istraživača, jer ti tekstovi pripovedaju snažnu priču o ceni koja se mora platiti u borbi za očuvanje dostojanstva, slobode i demokratije. Oni su pravi dokaz šta nacije u savezništvu, ujedinjene u cilju, mogu postići na korist svake od njih.

Ova knjiga predstavlja primere istinski veličanstvene i plemenite velikodušnosti koju su Amerikanci pokazali prema Srbima u očajnim trenucima potrebe. Teško je i zamisliti nesebičnija i humanija dela. Njihova demonstracija empatije i spremnost da pruže ruku spasa nekome ko prolazi kroz trenutke očaja podseća na biblijske parabole. Kao takva, ona je paradigma viteštva s kojom moćni ali časni svetski lider može da prigrli i tretira svog manje srećnog ali dostojnog prijatelja i saveznika. Možda je krunski simbol tog divljenja vrednog odnosa odluka predsednika Vudroa Vilsona, tada presedan, da počastvuje Srbiju i njen narod naredbom da se srpska trobojka podigne pored američkih „zvezdica i pruga” na Belu kuću. Bio je to dan kada se nad Belom kućom vijorila zastava Srbije.

U godini kada Sjedinjene Američke Države i Srbija slave jubilej – 140 godina diplomatskih odnosa – odzvanjaju u svesti reči velikog engleskog pesnika Radjarda Kiplinga:

Ti koji sudiš narodima, daj nam spas,

poštedi od zaborava nas – od zaborava nas.

Radoje Radojević

2.Bugari – autoportret jednog naroda

Autor: Viktor Kine
Broj strana / Povez / Pismo:
426 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1888-4

„Zahvaljujući g. Viktoru Kineu, niko više neće imati opravdanje da brani bugarsko pitanje. Pre jeseni 1914, nedovoljno obavešteni ljudi mogli su se kolebati oko prirode bugarske politike. Nakon otvaranja neprijateljstava između Turske i Saveznika, svako oklevanje je moralo biti raspršeno pred odbijanjem Kabineta iz Sofije da se, u zamenu za velike nagrade, okrene protiv svojih nekadašnjih ugnjetača. Odista, svakom razboritom posmatraču bilo je jasno da ako kralj Ferdinand i njegovi ministri nisu želeli da ugrabe priliku i ponovo zauzmu Jedrene i liniju Enos–Midiju, to je bilo zato što su već posredno ili neposredno bili povezani sa Turcima, odnosno sa Nemačkom.

Za sticanje takvog ubeđenja uopšte nije bilo potrebno videti ili držati u rukama dokumenta koja su taj dogovor beležila. Čim su Bugari prezreli glavni grad Trakije, na koji su se bili ostrvili tokom zime 1912–1913, bilo je izvesno da su uvereni da će na drugom mestu utažiti želje koje su im više prirasle srcu. To drugo mesto je pre svega bila Srbija, odnosno saveznica Antante. Sve je na to ukazivalo – i reči i dela; tekstovi sofijskih dnevnih novina zahtevali su neodložnu okupaciju Makedonije i postupci komitadžija koji su, uzevši bugarsku teritoriju za bazu svojih operacija, upadali i razarali srpsku teritoriju.“ – iz predgovora Ogista Govena

3.Zverstva Bugara i Austro-Nemaca

Autor: Arčibald Rajs
Broj strana / Povez / Pismo:
408 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1856-3

Danas, kad nas već više od jednog veka deli od završetka Velikog rata i prekrajanja mapa u Evropi, koje je u velikoj meri odredilo našu današnju sudbinu, imamo priliku za zrelo, potpunije sagledavanje prošlih događaja. Već na prvi pogled može se reći da usvojena rešenja nisu bila dobra jer su poslužila kao izvor novih nedaća i razdora, a već pre Drugog svetskog rata pokazalo se dosta tih zabluda, posebno na Balkanu gde je brzo nestajala sloga i raspršivale se zablude o mogućnostima zajedničkog života. Zato nam je dužnost da što bolje shvatimo naše pretke, njihove namere i zablude, njihovo pravo lice, ali i pravo lice naših tadašnjih neprijatelja. Delo Arčibalda Rajsa veoma upečatljivo govori baš to – kakvi smo bili mi i naši neprijatelji.

Poziv koji je Rajsu, kao već svetski afirmisanom naučniku, stigao 1914. godine iz Srbije, poklopio se sa njegovim nezadovoljstvom ponašanjem Germana u ukupnim evropskim okvirima i faktički ga usmerio da se ljudski i naučno posveti izučavanju ratnih zločina. Njegovom humanom biću bilo je važno da iskaže stav prema zločinima počinjenim od strane Austrougarske i Nemačke, a kasnije i Bugarske, nad civilima u ratu. Sve veće suočavanje sa ratnom stvarnošću u Srbiji uticalo je na Rajsa da naša zemlja postane njegov konačni životni izbor, a srpski seljak-vojnik njegov brat.

Opredelili smo se da ova knjiga bude zbornik Rajsovih zvaničnih izveštaja i da kroz njegove iskaze neposredno saznamo kako je video naše neprijatelje. To je toliko važno da nismo izostavili ništa od njegovih ratnih izveštaja tadašnjoj srpskoj vladi. Ti izveštaji najčešće su neprijatni za čitanje, ali su nužni i dužnost nam je da im se povremeno vraćamo.

4.Srpska drama Oktobar 1915 – Mart 1916.

Autor: Kamij Feri-Pizani
Broj strana / Povez / Pismo:
139 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1852-5

U knjizi koju je 1916. godine, ne bez dvosmislenosti naslovio Srpska drama, što aludira na ljudsku dramu u ratnim uslovima kao i na pozorišni žanr, ostavio je potresno svedočanstvo o dva poslednja povlačenja kojima je prisustvovao. Tom iskustvu dodao je ništa manje potresno svedočanstvo o posledicama srpskog povlačenja kroz Albaniju i Crnu Goru koje je video prilikom kasnije posete Srbima u izbeglištvu na ostrvu Krfu i Vidu.

Nekoliko opaski u knjizi Feri-Pizanija koja je pred čitaocem upućuju istoričara na oprez: autorova iskazana želja da piše „romantičnu knjigu“ za čitaoca koji „želi da se zabavi“ i da „grozotu drame“ čiji je bio posmatrač poredi sa završetkom „drame po pozorištima u petom činu“ Ipak, stvarni razlozi zbog kojih se Feri-Pizani odlučio da objavi ovu knjigu naziru se u posveti koja se nalaz na njenom početku. On je iskazao želju da u slučaju da Antanta pobedi u ratu, ona ne zaboravi doprinos „herojske i mučeničke“ Srbije toj pobedi. Kao da je iskustvo dotadašnjeg rata ukazivalo na neiskreni odnos Antante prema svojoj maloj balkanskoj saveznici.

5.Jugoslavija u emigraciji – pisma i beleške iz 1917.

Autor: Jovan N. Tomić
Broj strana / Povez / Pismo:
328 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1846-4

Jovan N. Tomić je 1921. godine objavio knjigu „Jugoslavija u emigraciji”, u kojoj je prikazao političke težnje dela jugoslovenske i srpske emigracije tokom Prvog svetskog rata, sa posebnim osvrtom na njihovo zalaganje da buduća jugoslovenska država bude uspostavljena kao federativna republika. Knjigu je napisao sa izrazito monarhističkih pozicija i predstavio „starije” srpske republikance negativno – kao političke oportuniste, lažne demokrate i antipatriote, te ih optužio da su svojim zalaganjem za jugoslovensku republiku išli protiv srpskih interesa u budućoj jugoslovenskoj državi. Srpska republikanska omladina u Švajcarskoj i Francuskoj se, prema pisanju Jovana Tomića, spojila sa jugoslovenskim omladincima republikancima, čije se nezadovoljstvo takođe manifestovalo u republikanstvu. „Svi skupa”, pisao je Jovan Tomić, „već predstavljaju jednu grupu, koja ide pravcem koju joj daju stariji političari od zanata, Srbijanci i Jugosloveni, okupljeni oko SNBiroa i odseka Jugoslovenskog odbora u Ženevi. Odatle potiče direktiva, a omladinci su prosto oruđe u rukama starijih” (Jovan N. Tomić, Jugoslavija u emigraciji, Beograd 1921, 16, 37–42, 45–75).

6.Stradanje Šapca i Mačve u Velikom ratu

Autor: Branislav Stanković
Broj strana / Povez / Pismo:
249 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1842-6

Razvijajući se i napredujući tokom čitavog 19. veka, Šabac je početak 20. dočekao kao napredna varoš, kako u ekonomskoj tako i u kulturnoj sferi života. Uz novoosnovanu gimnaziju, negovanje pozorišnog života, otvara se i Čitalište, a u njemu i prva muzejska zbirka.zbog blizine granice, Šabac postaje jedan od glavnih trgovačkih i izvozničkih centara Srbije. Svi ovi elementi, od Šapca će, kako kaže nemački putopisac Feliks Kanic, načiniti Mali Pariz. Ono što stanovnici Šapca nisu mogli predvideti jeste tragedija koju će grad preživeti u toku Velikog rata i od Malog Pariza postati Srpski Verden. Život uz granicu, kao najveća dotadašnja prednost, u ratu će postati najveća mana.

U nedelju, 9. avgusta iznad Šapca će se pojaviti prvi neprijateljski avion, a već 12. avgusta, u ranu zoru, austrijske trupe Šezdeset druge brigade Četvrtog korpusa Druge armije, pod komandom general-majora Danija fon Đarmata, počeće prelaziti Savu kod drenovačke ade i u centar grada stići već u podne.

Istovremeno počinje i povlačenje vojske i civilnog stanovništva, a oni koji su u Šapcu ostali, uzalud su kroz prozore izbacili bele barjake jer će se ubrzo pokazati genocidni karakter namera austrougarske, koja je želela ne samo poraz, već i i ekonomsko i demografsko uništenje. Ovo je naročito uočljivo u periodu prve okupacije Mačve i Šapca.

Odmah po zauzimanju grada počeće hapšenja, maltretiranja, silovanja i ubijanja civilnog stanovništva. Po jedan mitraljez postavljen je na svakoj raskrsnici, a u centru čak četiri. Svojevrsni simbol stradanja Šapčana postaće saborni hram Svetih apostola Petra i Pavla u kojima su stanovnici držani tri dana bez vode i hrane na avgustovskoj vrelini.

7.Srbija i Grčka 1914–1918

Autor: Miladin Milošević
Broj strana / Povez / Pismo:
315 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1830-3

Hronološki okvir teme o kojoj je reč u ovoj knjizi jesu godine svetskog rata, dok je sama tema izložena u pet većih tematsko-hronoloških celina. Važno je napomenuti da se u obradi ove teme ne daje važnost ratnim zbivanjima, koja su u našoj istoriografiji obrađeni u okviru više stotina naslova o temi Prvog svetskog rata. U ovoj knjizi težište je okrenuto manje poznatoj strani Velikog rata – odnosima dve savezničke države, odnosima koji su kreirani u kabinetima diplomata dveju država, i ne samo njihovim, a koji se odslikavaju kroz diplomatska dokumenta (deklaracije, note, depeše, telegrame…), koja su osnovni izvor u obradi ove teme.

Blizina i prirodna upućenost Srba i Grka jednih na druge bili su faktori koji su uticali na njihove odnose tokom istorije. Osnova tih odnosa u novijoj istoriji nalazila se u ideji za stvaranje zajedničkog saveza za borbu protiv Otomaskog carstva.

Najveću smetnju za uspostavljanje punih diplomatskih odnosa ove dve države pradstavljao je njihov različit status. Grčka je sa svojom tradicijom pa i vladajućom dinastijom uživala podršku evropski zemalja i kao takva bila u povoljnijem položaju i prva država na Balkanu koja je stekla samostalnost i nezavisnost. S druge strane Srbija nije uživala naklonost istoh tih zemalja, pa su se tek 1878. godine, kada je Srbija međunarodno priznata i stekla nezavisnost, ostvarili uslovi za uspostavljanje punih diplomatskih odnosa između Srbije i Grčke. Januara 1879, Srbija je ustanovila svoje poslanstvo u Atini, koje počinje sa radom novembra 1879, kada je u Atinu došao prvi srpski poslanik u Grčkoj Sava Grujić.

8.Borba Jugoslovena za slobodu i jedinstvo

Autor: Herman Vendel
Broj strana / Povez / Pismo:
750 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1829-7

Po svojoj dubini, ovo delo jedno je od najvažnijih dela uopšte pisanih o Jugoslovenima. „Borba Jugoslovena za slobodu i jedinstvo“, po svojoj zamisli i originalnosti predstavlja najuspeliju istoriju borbe za slobodu i jedinstvo, istoriju koja ulazi u najveće istorijske zaplete, ali koje pisac sjajno raspliće uz najodaniju službu jednog sasvim sigurnog metoda, kao što je već poznati istorijski materijalizam, kojim Herman Vendel sasvim pouzdano raspolaže i predstavlja sve, pa i najzamršenije događaje počevši od raje pod Turcima, slovenačkim seljacima pod Nemcima i Hrvatima pod Habzburzima, pa dalje, prateći ih kroz raznolike političke i kulturne peripetije, vezujući sve pojave s ekonomskim faktorima.

Ujedinjenje Jugoslovena izvedeno je pod znamenjem: preobraćenje podanika u građane. Herman Vendel uspeo je mnogo više nego što bi to bio u stanju domaći istorik: kao izvrstan poznavalac naše ekonomske, kulturne i političke istorije, sa distance, bio je u stanju zapaziti mnoge momente koje bi našem oku izmakle, a oni, međutim, čine srž i bitnost u Borbi Jugoslovena za slobodu i jedinstvo. Najsrdačnije se može pozdraviti prevod ovog dela, jer će jugoslovenskom čitaocu znamenito proširiti horizont, objasniti najmutnije momente iz naše istorije i skrenuti pažnju na vežne elemente koji su do sada bili propušteni.

Stoga, ovo delo i jeste ne samo prvo ove vrste, već, za dugo godina, i jedino ove vrste, ovog značaja i velikoga smisla.

9.Vido

Autor: Aleksandar S. Nedok
Broj strana / Povez / Pismo:
204 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1823-5

Golgota Srbije
Ova knjiga posvećena je tragediji srpskih regruta – nedozreloj i nedosanjanoj generaciji, koja je nebrigom onih koji su o tome imali da brinu puštena da propadne na svom golgotskom putu. Ostrvo Vido, kao tužno finale, bilo je samo završni čin drame koja je počela njihovim podizanjem od domova i porodice.

Ako su i morali zbog viših ciljeva da budu pokrenuti u Neizvesnost, njihova Golgota započeta još na granicama Srbije, mogla je tokom puta biti izbegnuta. Prvo dozvolom da pređu u Grčku, a potom bar umanjena tokom kasnijeg zbivanja. Da nije bilo tragične naredbe da krenu ka luci Valoni, između dve izlivene reke Škumbe i Semeni, bez dobijene saglasnosti, prema Srbima i inače nesklone, italijanske komande i njenog osionog generala Bertolinija. Umesto da iz Bazar-Šijaka krenu desno ka Draču i sigurnosti, naređeno im je da idu levo, pravo u propast.

Na tome krstonosnom putu stradali su svi koji su bili slabiji, a ostatak preživelih doveden je na ivicu opstanka, čime je tragedija na Vidu bila neizbežna. I za to niko nije odgovarao ni za vreme rata, niti posle njega. Svi pokušaji su odlukom o amnestiji grešnika bili ugašeni. Zato smo pokušali da ih se, snabdeveni dokumentima iz vojnog arhiva i uspomenama njiho vim ili onih koji su im pomagali, posle sto godina setimo i još jednom, zajedno s njima, pređemo njihov Via dolorosa.

Ova knjiga, pisana u vrlo pozno životno doba pisca, ostaje završni čin njegovog opusa i oproštaj sa svojim narodom, s kojim je proveo ceo svoj lekarski i istraživačko-istoričarski život.

10.Srpski vojnik u Velikom ratu 1914-1918

Autor: Dušan M. Babac
Broj strana / Povez / Pismo:
157 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1810-5

Kada se govori o srpskoj vojsci, treba imati u vidu da njeni počeci sežu u vreme Prvog srpskog ustanka, kada je nastala u narodu i iz naroda. Svaki muškarac sposoban da nosi oružje tada je postao vojnik. U potpuno agrarnoj zemlji, seljaci su postali prvi borci a iz iste klase izrastao je i prvi komandni kadar. Bez obzira na nagli napredak zemlje tokom devetnaestog veka, glavna karakteristika oficirskog kadra bila je to što je većinom poticao iz ruralnih krajeva. U patrijarhalnoj sredini, oficir se poštovao kao rođeni otac, disciplina i subordinacija prihvatane su kao nešto potpuno prirodno. Veliki značaj u lancu komandovanja imao je i rezervni oficirski kadar. Rezervni oficiri još su bolje razumevali mentalitet i potrebe svojih vojnika jer su i u miru radili i živeli sa njima i među njima.

Kako bi se bolje razumeo podvig ove, po brojnosti male, ali po junaštvu velike vojske, možda je najbolje pogledati šta su o njoj rekli savremenici.

Džavid-paša, turski zapovednik Bitolja, u telegramu upućenom Carigradu javlja:

„Srpski vojnik je nepobediv. Ne možemo ništa protiv Srba. Srpski seljak je bez poroka, nežan i velikodušan. Srpski vojnik stalno odnosi pobedu zato što je finiji i inteligentniji, disciplinovan i visokog morala.”

„Srpska vojska prva je i najslavnija vojska u Evropi. Posle borbe koja je trajala svega pola časa, Srbi su uništili moju diviziju. Moji bataljoni bili su potpuno zbrisani užasnom srpskom vatrom”, glasile su reči mađarskog maršala Jozefa Habzburškog.