Edicija “Srbija 1914-1918”, šesto kolo (10x knjiga)
- Za kupce iz Srbije važeća cena je u RSD
- Za kupce iz inostranstva važeća cena je EUR / US$
Troškovi isporuke za Vašu narudžbinu biće prikazani na samom kraju procesa naručivanja, neposredno pre nego što ostavite podatke za isporuku.
1.Krf: ostrvo vaskrsenja Srbije – mek povez
Broj strana / Povez / Pismo:
510 / Broširan / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1594-4
Krf je, od januara do aprila 1916, bio jedino uporište srpske slobode. Cela srpska država – regent, vlada, vojska, Vrhovna komanda, Narodna skupština, činovništvo – tada se našla na ovom grčkom ostrvu. Srpskih prognanika bilo je više nego samih Krfljana.
Knjiga Krf: ostrvo vaskrsenja Srbije predstavlja, za sada, najpotpuniji prikaz boravka Srba na Krfu u Prvom svetskom ratu. Ona se sastoji od niza svedočenja učesnika, očevidaca i savremenika. Priređivač je svedoke pustio da sami govore, zadržavši se na najnužnijim objašnjenjima. Namenjena je najširem krugu čitalaca, ali će u njoj i stručnjaci moći da nađu mnogo korisnih podataka. Hodočasnici na Krf i Vido dobili su knjigu koju će, pošto se sastoji od mnogo posebnih celina, moći da započinju, ostavljaju i da joj se, bez teškoća, iznova vraćaju. U njoj će pronaći mape Krfa i pregled svih mesta koja bi trebalo da se posete. Tu je i oko 4.000 imena srpskih vojnika sahranjenih na Vidu i širom Krfa, među kojima će mnogi pronaći svoje pretke.
2.NESTALI – srpski ratni zarobljenici i internirani civili – sabirni logor u Sremskoj Mitrovici (1915–1916)
Autor: Olivera Delić
Broj strana / Povez / Pismo:
189 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 21 cm
ISBN: 978-86-515-1578-4
Stradanje državljana Kraljevine Srbije u Velikom ratu palo je u zaborav, šira javnost više od sedam decenija nije dovoljno informisana o braniocima Beograda, o poniženoj i pobeđenoj srpskoj vojci u četvrtoj Makenzenovoj ofanzivi, oktobra 1915. godine, koja je boravila u Sremskoj Mitrovici. Ni danas se ne sagledava veličina tragedije civilnih i vojnih žrtava koje su prošle ulicama grada, boravile u Kaznenom zavodu i drugim prihvatnim punktovima.
Polazna tačka u izučavanju teme o srpskim zarobljenicima i internircima bio je interesantan nesređen materijal arhivske zaostavštine dr Milana Kostića, upravnika Kaznenog zavoda u Sremskoj Mitrovici, a zatim i advokat u Zemunu, materijal je preuzet 1986. godine od naslednika dr Kostića.
Pronađeni ratni dnevnik u arhivskom materijalu razotkrio je dimenziju tragedije i pojedinosti egzodusa srpskih vojnika i civila u sabirnom logoru od oktobra 1915. do marta 1916. godine. Čitajući kratke beleške upravitelja o različitim situacijama i nedaćama, razvija se saosećanje sa patnjama zarobljenika, te se sagledavaju okolnosti nastanka humanitarne krize. Citirajući zapise u ovoj knjizim dragocena svedočanstva o stradanju srpskog naroda učinjena su dostupnim javnosti.
3.Jugoslavija na konferenciji mira
Autor: Andrej Mitrović
Broj strana / Povez / Pismo:
512 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1500-5
Jugoslovenski problem na Konferenciji mira 1919–1920. jeste jedna složena, sadržajna i važna istoriografska tema. Ona stavlja istoričara pred niz raznovrsnih zadataka i teškoća. Ta tema ne sadrži samo pitanja o kojima je tada Konferencija mira donosila odluke, kakva su pravno priznanje Kraljevine SHS kao učesnice mirovnih pregovora, granice, reparacije i sl. Ona sadrži, može se reći, čitavu istorijsku situaciju momenta. Zbog toga ona traži detaljno ispitivanje pojava, odnosa, događaja i postupaka pojedinih ljudi u visokim političkim telima jugoslovenske države, te ispitivanje međusobnih odnosa tih tela.
Sa ovim se nerazdvojno preplelo pitanje: šta je u tom momentu država koja se naziva Kraljevinom SHS? Šta je ona ideološki, društveno, ekonomski i nacionalno? A ovo pitanje traži razvijen i sadržajan istoriografski odgovor. Najzad, jugoslovensko pitanje na mirovnoj konferenciji bilo je samo jedan trenutak istorije. Bilo je najčvršće povezano – pored sve svoje „autonomnosti“ – sa vremenom koje je prethodilo i sa vremenom koje je dolazilo; bilo je posledica određenog istorijskog toka i on je sebe ugradio u budući istorijski tok.
Zbog svega ovoga svestrana obrada navedene teme traži više posebnih studija o pitanjima tek stvorene jugoslovenske države. Pitanjima koja i pripadaju i koja ne pripadaju užem krugu pitanja sa Konferencije mira. Tako su neophodne studije o nacionalizmima jugoslovenskih naroda, o jugoslovenskoj ideji, o jugoslovenskom pokretu u celini, o jugoslovenskim narodima u Prvom svetskom ratu, o Kraljevini SHS u prvoj godini njenog postojanja. O Francuskoj i jugoslovenskom problemu na Konferenciji mira, o Engleskoj i jugoslovenskom problemu, itd. Isto tako je neophodan i jedan studiozan pregled spoljne politike Jugoslavije između dva svetska rata. Međutim, na raspolaganju do sada stoji tek nekoliko studija užih pitanja nego što su ona navedena, i nešto više istraživačkih članaka. Iako su svi ti radovi dragoceni, oni nisu dovoljni da bi se imala sigurna osnova za pristupanje obradi jedne ovako složene teme.
4.Strankinje o srpskom vojniku i Srbiji u Velikom ratu
Autor: Ratomir Damjanović
Broj strana / Povez / Pismo:
455 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1530-2
Za vreme Velikog rata stotine strankinja iz raznih zemalja, medicinskih sestara i doktorki pre svega, dolaze u Srbiju da pomognu srpskom narodu. Za većinu žena sa različitim stepenom integracije, to je bila prilika da poboljšaju statusnu ulogu žene u društvu, ali njihov primarni motiv bio je humanitarni rad.
Ovo je priča, iz ugla žene, o srpskom vojniku i Srbiji. Istovremeno, to je priča o njima, o tim ženama koje su došle u Srbiju u „najgoru od svih zlih vremena”, kako je jedno takvo naše stradanije, definisao monah Isaija krajem 14. veka. Žensko oko više, dalje, bolje i dublje vidi. Njihov pogled je drugačiji. One nisu u bitkama, na ratištu, nego u samom štabu Smrti i Života, sa ranjenima i bolesnima, suočene sa invazijom tifusa koja odnosi isto toliko žrtava kao i bitke, u nemogućim uslovima, kada čovek pada na nivo elementarnog preživljavanja. One osluškuju i vide srpskog vojnika sasvim izbliza, gotovo iz njegove duše, impresionirane i iskreno začuđene njegovim podvizima, hrabrošću, humanošću, trpljenjem, verom, nadom i ljubavlju. Pišu i govore o njemu kao o mitskom junaku koji u izgnanstvu čezne za svojom Itakom – Srbijom, i na obali mora mašta o kući i porodici. Ostavljaju beleške o srpskoj istoriji i poeziji, zemlji i ljudima, srpskim običajima i karakteru srpskog čoveka, o čežnji za otadžbinom i danima izgnanstva, o pesmi Tamo daleko, humanom odnosu prema zarobljenicima… One su pouzdani svedoci ratne pošasti, stradaju i same, uporne su u svojoj misiji da budu rame uz rame sa srpskim vojnikom i srpskim ženama, doktorkama ili običnim seljankama. Pri tome, u prvom planu je stalno prisustvo smrti, na jednoj, i ljubavi, na drugoj strani. To je ljubav ratnika prema zemlji, porodici, poeziji, prijateljima, i ljubav spisateljica prema tim ratnicima koji su osvetljeni sa izuzetnom osećajnošću. Njihovo razumevanje tragedije u zemlji i van zemlje, daje posebnu dubinu tekstovima. U pitanju je saživljavanje sa njihovim patnjama, istovremeno i sopstveno stradanje u krilu ratnog haosa, i to bez reči žaljenja. I one su izložene najvećoj drami, gotovo jednako kao i njihov „junak”.
…
Smisao knjige Strankinje o srpskom vojniku jeste da da potpuniju sliku Velikog rata. Izborom su obuhvaćene one heroine koji su pisale o događajima – njihova pisma, dnevnici, sećanja, uzbudljiva su građa koja svedoči i o njihovom delu. Time se, na neki način, baca jače svetlo na njih, ali mnogo je onih koje su jednako samopregorno radile i donekle ostale u senci, jer nisu imale vremena ili naviku da ostavljaju pisani trag. Čitajući redove autorki zastupljenih u ovom izboru nailazimo i na njihova imena i njihovo delo. U dragocenim knjigama i istraživanjima naših i stranih autora studiozno se osvetljava humanitarni rad svih tih strankinja koje su došle u Srbiju za vreme Prvog svetskog rata, ali i patriotska žrtva naših heroina i njihova pisana svedočanstva. – iz Predgovora
Ratomir Damjanović
5.1914–2014: Zašto revizija?
Autor: Mile Bjelajac
Broj strana / Povez / Pismo:
364 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1531-9
Menjanje ocena o uzrocima Prvog vodi reviziji ocena o uzrocima Drugog svetskog rata
Autor se u delu, pre svega, bavi starim i novim kontroverzama o uzrocima tog velikog ratnog sukoba. Šta je to, što je dr Mile Bjelajac čitaocima u Srbiji pokušao ovom knjigom da poruči? Da je istorija egzaktna društvena nauka, koja se trudi da na osnovu događaja koji su se zaista zbili, opiše i objasni razvoj ljudskog društva, ali da i ona može iskliznuti iz jasno zadatih principa naučne korektnosti.
Već su ranih devedesetih prva izdanja „Balkanskih duhova” Roberta Kaplana utemeljila današnje revizije po kojima je za izbijanje Prvog svetskog rata kriva Srbija i Balkan, a ta „balkanska mržnja” odlučno je uticala na Hitlera da oformi svoje stavove, eto gde je koren dva svetska rata kako je i napisao jedan anonimni pisac Klintonovih govora: – Dva svetska rata počela su na Balkanu. Nekada mlađi istoričari iz Britanije i Austrije, povodom 80-godišnjice izbijanja rata, prepisuju te ocene. „Srbiji je taj rat bio potreban iz unutrašnjih razloga” zarad očuvanja režima, pisali su. „Srpski maligni nacionalizam” uzrokovao je svetsko krvoproliće.
Pa i kad nije bilo pravih argumenata da se dokaže nekadašnja austrougarska propaganda koja je pripremala izgovor za agresiju, pravljene su konstrukcije u stilu – Pašić je znao da je Srbija nespremna u tom trenutku, ali on je „podsvesno želeo” da rat izbije jer je samo tako mogla biti ostvarena ideja Velike Srbije. Naše stručno iskustvo mora da zanemi pred ovakvom argumentacijom jer kakav bi to izvor trebalo da se nađe pa da se ovo argumentuje. Možda još nepoznate beleške Pašićevog psihijatra?
6.Lice rata – ratna fotografija u Srbiji 1912–1913/1914–1918
Autor: Milena Marjanović
Broj strana / Povez / Pismo:
175 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 17 × 24 cm
ISBN: 978-86-515-1545-6
Ovo vredno istorijsko delo sadrži fotografije iz ratnog perioda Srbije, koje je sakupila i obradila istoričarka umetnosti, Milena Marjanović. Osim fotografija, autorka je priredila i biografije autora – fotografa, reportera, novinara, ali i naučnika, advokata, zanatlija i svih onih koji su imali svest o dalekosežnosti značaja beleženja aktuelnih događaja – više od devedesetoro njih!
Knjiga Lice rata našla se u užem izboru za nagradu Izdavački poduhvat 64. međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, a za izložbu „Slikari / ratnici / svedoci” autorki je dodeljeno priznanje Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS) za najbolju autorsku izložbu savremene likovne umetnosti u 2017. godini.
„Sve ove fotografije svom snagom fotografske sugestivnosti govore o poletu s kojim narod ulazi u rat, pomaže, pa i sam postaje deo ratne opreme i o jednom naporu koji pokatkad prelazi granice ljudske moći. Govore o razaranjima, ubijanju, uništavanju i stravičnim okolnostima pod kojima može da opstane ljudsko biće.”
Branibor Debeljković
7.Ratni dnevnik (avgust 1915–1916) Stevo J. Stefanović
Edicije: VI kolo, Dnevnici, Srbija 1914-1918
Autor: Miroslav Toholj
Broj strana / Povez / Pismo:
389 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1503-6
Dnevnici i memoari su ona vrsta štiva koja o sebi i o svojim autorima pružaju više podataka nego što to može i najiscrpniji predgovor. Njima predgovor upravo i nije potreban, sem ukoliko čitaocu valja skrenuti pažnju na izvesna formalna rešenja ili kontekst nastanka.
Ovaj ratni dnevnik Stefanović je započeo onoga trenutka kada se u Srbiji rastao sa porodicom, suprugom i četvoro sitne dečice, i van svake sumnje da ga je pisao kao podsetnik za ličnu priču koju će, ako preživi, jednoga dana pričati deci, a ako umre ili pogine – njegovi zapisi će, nadao se, pronaći put do njih. U početku se Stefanović obraća upravo njima, svojoj deci, ali kako se pak razvija albanska drama, pisac sve češće ima na umu apstraktnog čitaoca, kome je, veruje, nemogućno „izazvati sliku i predstavu šta se sve tu vidi i oseća”.
Knjiga donosi izuzetni materijal pošto je autor dnevnika intelektualac iz Bosne i Hercegovine, učesnik povlačenja i boravka Srpske vojske u Albaniji i na Krfu, a kasnije i akter događaja u pozadini…
8.U vihoru oktobarske revolucije (1916–1918) – Radoje M. Janković
Autor: Danica Otašević
Broj strana / Povez / Pismo:
502 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 21 cm
ISBN: 978-86-515-1511-1
Između korica ove knjige stalo je samo dve godine života pešadijskog majora Radoja M. Jankovića (1879–1943), koje je slikovito opisao u dnevničkim beleškama pre jednog veka. Događaji koji su u žiži publikacije promenili su tokove svetske i srpske istorije – Veliki rat i Oktobarska revolucija. Janković je živeo u burnim decenijama na početku minulog stoleća, u mnogim sukobima i prelomnim dešavanjima aktivno je učestvovao ili bio dobar posmatrač, pa ovaj dnevnik „izlazi” iz ličnih okvira i danas je neoborivi dokazni materijal za kulturu pamćenja Srbije i Rusije. Šira javnost i čitaoci prvi put su u prilici da saznaju šta se dešavalo u životu srpskog oficira koji se našao u vihoru dve ruske revolucije 1917. godine, Prvog svetskog rata i u blizini velikih ljudi koji su krojili novi poredak. Period od 29. maja 1916. do kraja avgusta 1918. revnosno je skeniran perom dobro informisanog i obrazovnog majora i sažet u šest dnevnika. Zgusnutim stilom, kao da podnosi raport, Janković je beležio viđeno u Vrhovnoj komandi u Mogiljevu i visokim ruskim vojnim i političkim krugovima kao i slike sa petrogradskih ulica, trgova, poharanog Zimskog dvorca, teatra i štampe. Bio je oči u oči sa carem Nikolajem Drugim i regentom Aleksandrom, ali i Lenjinom, Trockim, Kerenskim, Aleksejevim… Zapisivao je i delovanje Srba koji su se razmileli po Evropi čekajući milost velikih sila i da nekako prežive oluju. Utiske, komentare, ocene i sudove o ličnostima koje je video van protokola i iza kulisa, zapisivao je neposredno posle dešavanja, susreta i razgovora, što ovom štivu daje neprocenjiv dokumentarni značaj.
(…)
Ovo otkriveno štivo bremenito istorijskim podacima i događajima koji su bitni za naučnike, interesantno je i za običnog radoznalog čitaoca. Kako su Jankovićeva interesovanje bila raznovrsna, u dnevnicima je dosta priloga za sociologe, ekonomiste, geografe, etnologe, hroničare društvenih zbivanja, pa i poklonike književnosti. Sa istom pažnjom opisivao je cara Nikolaja Drugog „čiji pogled nije određen, koji pokazuje neodlučnost čoveka koji zna da je gospodar, a oseća da mu to ne pripada. (…) U zapisima često sevne žal za otadžbinom, sećanje na Moravu, napaćeni srpski narod, toplina srpske i ruske duše koju zapadnjaci ne razumeju. Ovi delovi Jankovićeve dnevnike preporučuju sociolozima i istraživačima društvenih nauka dve zemlje. – iz Predgovora
Danica Otašević
9.Ratni dnevnici 1912–1916
Autori: Mirko Demić, Stanislav Krakov
Broj strana / Povez / Pismo:
389 / Broširan / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1513-5
Stanislav Krakov (Kragujevac, 1895 – Sent Žilijen, 1968) „provukao“ je svoj život kroz četiri rata. Nekome će se učiniti da mu je sudbina bila naklonjena, dok je on u tome video njenu svirepost. Bilo kako bilo, malo ko je u srpskoj književnosti ostavio tako dubok i upečatljiv trag a da je veoma kratko učestvovao u njoj. Gotovo nijedno književno delo nije bilo izloženo prisilnom višedecinijskom zaboravu, kao njegovo.
Ratni dnevnik obuhvata više celina, a nas zanima treći deo, on počinje od prvih dana februara 1915. godine, kada je potporučnik Stanislav Krakov dobio raspored u rejonu grada Šapca i okoline, opisujući svakodnevne aktivnosti i boravak njegove jedinice u okolini Uba i Valjeva, zatim odsustva u Beogradu, sve do sredine septembra, kada njegov puk maršuje do Mladenovca, kako bi se ukrcao na voz i prevezao se do Vladičinog Hana, odakle ponovo maršuje do Surdulice i sve do zaposedanja položaja duž granice sa Bugarskom. Krakov pedantno beleži sve aktivnosti jedinice uoči, za vreme i nakon napada bugarske vojske na našu istočnu granicu. Takođe opisuje svoje ranjavanje, borbe na Vlasini, odstupanje naših jedinca preko Kosova i Metohije, kroz Crnu Goru, sve do Skadra, Drača i Valone, a završava se 24. januara 1916, po pristizanju na ostrvo Krf. Pri kraju Ratnog dnevnika Krakov pravi bilans gubitaka svog voda, koji na reprezentativan način oslikava tragediju srpske vojske i države.
Zanimljivost ovog „Ratnog dnevnika“ je i u tome što se u njemu nalazi odeljak naslovljen „Epizode iz 1912, 1913, 1914. i 1915. godine“. Reč je i komičnim ratnim epizodama koje je budući pisac skicirao, u želji da razgali sebe i eventualnog čitaoca.
Očigledno je da je ovaj dnevnik poslužio Stanislavu Krakovu prilikom pisanja njegove kapitalne knjige „Život čoveka na Balkanu“, štampane posthumno, tek 1997. tako da će dostupnost Ratnog dnevnika olakšati posao budućim istraživačima koji ovim delima budu pristupali uporedno.
10.Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom
Autor: Andrej Mitrović
Broj strana / Povez / Pismo:
540 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 14 × 21 cm
ISBN: 978-86-515-1512-8
Godina izdavanja: 2019.
S propašću Austrougarske došlo je do potpune promene političke karte Panonske nizije. Na panonskim teritorijama Carevine, zasnovane na legitimističkom načelu, nastale su delimično ili u celini tri države. Rumunija, Kraljevina SHS i Mađarska pozivale su se na moderna načela pri uređenju graničnih pitanja, pa i načelo narodnosti. U isto vreme one su se pokazale kao velike suparnice u deobi zemalja u južnim delovima Nizije, gde je usled izmešanosti stanovništva bilo izuzetno teško povući linije etničkih razgraničenja.
Istina, bilo je jasno da su Mađari u većini u severnim, Srbi i Hrvati u južnim, a Rumuni u istočnim krajevima. Ipak, između ovih etnički uzeto nespornih zona, ostajalo je još dosta zemljišta na kome su narodi bili toliko izmešani da ih nikako nije bilo lako razlučiti.
Ovo tim pre što je bila reč ne samo o Rumunima, Jugoslovenima i Mađarima, nego i o ne malim grupama Nemaca, Slovaka i Rusina, rasejanih širom ovog prostora. Da sve bude zamršenije, pokazalo se da deo stanovništva još nije imao probuđenu nacionalnu svet u tom istorijskom trenutku. Bukurešt, Beograd i Budimpešta su, međutim, ispoljavali srazmerno velike teritorijalne želje. Bez obzira na to što su se često javno znali pozvati na nacionalno načelo i pravo naroda na samoopredeljenje, krojili su planove o sticanju što više zemalja.
Ova knjiga donosi priloge proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu, neophodne za razumevanje prilika i događaja koji su sledili po završetku Velikog rata, diplomatske borbe za granice nove države i njenim glavnim akterima.
Pošaljite Vaš komentar / Ocenite ovaj artikal